Образовање се мења, а са њим долазе и нове идеје о томе како ученици уче. Једна од таквих идеја је конструктивизам (теорија конструктивизма), наставни приступ који има за циљ да помогне ученицима да схвате различите концепте.
Дакле, шта је заправо конструктивизам? То је начин подучавања који се фокусира на ученике који активно граде своје разумевање света. То је теорија која каже да ученици конструишу знање а не прихватање информација.
Овај чланак разбија конструктивизам, објашњавајући шта је то, зашто је важан, фазе учења које су укључене, кључне компоненте и предности које нуди.
Једноставно речено, конструктивизам је у томе да ученици раде више од пуког памћења чињеница. Уместо тога, они активно стварају своје знање бавећи се материјалом. Замислите то као изградњу менталне структуре знања, циглу по циглу, за разлику од једноставног примања информација.
Важност конструктивизма лежи у његовој способности да учење учини смисленијим. Када су ученици активно укључени у процес учења, већа је вероватноћа да ће запамтити и разумети информације. То је као да научите да возите бицикл – боље памтите педалирањем и балансирањем, а не само читањем о томе.
Фазе учења у конструктивизму укључују различите кораке, почевши од почетног сусрета са новим информацијама до завршне фазе савладавања концепта. Сваки корак доприноси свеукупној изградњи знања у уму ученика.
Примарни елементи конструктивизма укључују активности које подстичу истраживање, сарадњу и практична искуства. Ови елементи имају за циљ да обезбеде богато окружење за учење где ученици могу активно да учествују и да имају смисао у ономе што уче.
Предности конструктивизма су бројне. Подстиче критичко размишљање, вештине решавања проблема и дубље разумевање предмета. Ученици постају самосталнији ученици, опремљени да примене своје знање у стварним ситуацијама.
Генерално, конструктивизам је динамичан приступ који трансформише образовање у интерактивно и занимљиво путовање, омогућавајући ученицима да активно конструишу своје знање.
Теорија конструктивизма и њен значај
Конструктивизам је теорија која сугерише да ученици не упијају само информације; уместо тога, активно граде своје знање. Централни концепт је да ваша искуства обликују знање које стварате као ученик.
Размишљајући о овим искуствима и интегришући нове идеје у постојеће знање, побољшавате своје разумевање.
У конструктивистичком приступу, интерактивне наставне методе као што су дискусије се користе да би се створило окружење за учење у којем ученици активно учествују једни с другима. Теорија обесхрабрује памћење напамет, наглашавајући уместо тога разумевање.
Важност конструктивизма лежи у његовој способности да омогући ученицима да примене и побољшају вештине размишљања, као што је решавање проблема, да пренесу знање у нове ситуације. Ова теорија не само да побољшава способности решавања проблема, већ и подстиче лични раст и друштвену интеграцију кроз стицање нових искустава.
На пример, учешће у дискусионим групама олакшава учење од вршњака или инструктора подстичући активно ангажовање. Овај приступ је у супротности са пасивно учење, где се нова знања апсорбују без генерисања нових идеја.
Разумевање различитих конструктивистичких теорија у образовању
У образовању, четири главне врсте конструктивистичких теорија објашњавају како људи уче и стичу знање.
Тривијални или когнитивни конструктивизам је фундаментални тип који поставља темеље за друге конструктивистичке идеје. То сугерише да ученици граде знање тумачећи лична искуства користећи своје менталне вештине. Учење је активан процес где појединци интегришу нове информације са оним што већ знају. На пример, ученик који разуме множење може да примени то разумевање на израчунати проценте.
Радикални конструктивизам наглашава да уџбеничко знање можда није толико смислено као изградња знања кроз лично искуство. Ова врста конструктивизма сугерише да је претходно знање кључно за разумевање нових информација, наглашавајући дубоку везу између индивидуалности ученика и њихове процес учења.
Социјални конструктивизам врти се око идеје да вршњаци и људи из нечијег окружења значајно утичу на процес учења. То значи да интеракције са вршњацима, породицом, наставницима и администраторима директно утичу на активности особе у контексту учења и шире се изван формалног образовања у различита животна искуства.
Културни конструктивизам сматра да на мишљења ученика утичу култура и традиција њиховог окружења. Ова теорија сугерише да разумевање особе културно порекло помаже да се идентификују фактори који обликују њихова мишљења и перспективе.
Конструктивистичка теорија учења у 5 једноставних фаза
Учење кроз конструктивистичку теорију укључује пет кључних фаза које помажу ученицима да схвате концепт корак по корак:
У првој фази, која се зове „Енгаге“, наставник покушава да схвати шта ученик већ зна и идентификује све празнине у њиховом знању.
Прелазећи на фазу „Истраживање“, ученици активно зарањају у нови концепт кроз различита искуства учења. Они могу да разговарају са својим вршњацима и да запажају како би боље разумели.
Фаза „Објасни“ је у којој едукатори помажу ученицима у повезивању нових информација и решавају сва питања ради боље јасноће.
У фази „Елаборат“, ученици примењују оно што су научили, омогућавајући им да дубље разумеју концепт.
Коначно, у фази „Евалуација“, наставници процењују ученике да виде да ли схватају главне појмове.
Ових пет фаза су кључне у конструктивизму јер подстичу сарадњу и активно учење. Радећи заједно, ученици могу ефикасно решавати проблеме и разумети нове концепте.
5 основних елемената конструктивизма
Конструктивизам, теорија о томе како људи уче, има пет важних аспеката који утичу на њену примену на ученике.
Прво, врти се око идеје да се знање конструише. Једноставније речено, ово значи да је оно што знамо изграђено на ономе што већ знамо.
Друго, учење се приказује као активан процес. Ово имплицира да ученици нису пасивни примаоци информација, већ се активно ангажују са својим вршњацима или менторима кроз интерактивне методе, као што је учешће у дискусијама.
Појединци уче како иду. Сваки усвојени концепт доприноси њиховом разумевању, доприносећи бољем разумевању наредних идеја.
Учење се сматра друштвеном активношћу. То значи да појединци стичу знање не само кроз самоучење, већ и кроз интеракцију са другима, било да се ради о вршњацима, васпитачима или члановима породице.
Учење је контекстуално. Ученици схватају нове информације повезујући их са оним што већ разумеју и верују, наглашавајући важност повезивања новог знања са постојећим оквирима.
Штавише, знање се посматра као лични аспект. Пошто свако поседује јединствена искуства и претходно знање, процес учења варира од особе до особе.
На крају, мотивација игра кључну улогу у учењу. Ако ученицима недостаје мотивација, за њих постаје изазов да искористе своја претходна искуства и успоставе везе са новим информацијама. Мотивација је покретачка снага која побољшава искуство учења и подстиче примена стечених знања.
Предности конструктивизма
Конструктивизам, теорија учења, има неколико предности које доприносе занимљивијем и ефикаснијем образовном искуству. Једна кључна предност лежи у уживању које доноси процесу учења. За разлику од традиционалних метода где ученици пасивно примају информације, конструктивизам омогућава ученицима да искористе сопствена искуства како би добили смисао у новом знању.
Још једна значајна предност је развој вештина решавања проблема и социјалних вештина. Кроз интеракцију са туторима, вршњацима или члановима породице, ученици се укључују у значајне активности које побољшавају њихову способност да решавају проблеме и сналазе се у друштвеним ситуацијама.
Власништво над учењем је кључни аспект конструктивизма. Ученици преузимају одговорност за своје образовање јер се оно заснива на њиховим питањима и запажањима. Овај персонализовани приступ не само да чини учење значајнијим, већ и повећава вероватноћу задржавања и примене знања у ситуацијама из стварног живота.
Конструктивизам такође изазива радозналост међу ученицима повезујући активности учења са контекстима из стварног света. Ова веза их подстиче да преиспитују и оспоравају постојеће информације, подстичући дубље разумевање предмета.
Коначно, конструктивизам промовише различитост у учењу. Допуштајући ученицима да црпе из сопственог искуства и културног порекла, ствара се инклузивније и динамичније образовно окружење. Ово не само да поштује индивидуалност ученика, већ и обогаћује целокупно искуство учења.
Zakljucak
Конструктивизам је витална теорија која ученике чини учење забавним. Све је у укључивању у учење, што га чини занимљивим. Када ученици активно учествују, почињу да размишљају критички. То значи да уче како да решавају проблеме, што је веома корисно у стварном свету.
За разлику од само седења и слушања, конструктивизам омогућава ученицима да користе оно што већ знају да науче нове ствари. То је као да се ослањају на оно што су раније искусили. Овај начин учења је кључан јер подстиче креативност, анализу и евалуацију. Читаво искуство учења претвара у нешто кул и занимљиво.
Ostavite komentar