Разумевање друштвене критике је кључно за сагледавање света из различитих перспектива и залагање за праведније друштво. То укључује испитивање и говорење о проблемима у нашим заједницама. Друштвена критика није само указивање на проблеме; такође се ради о предлагању решења.
Постоје различите врсте друштвене критике. Неки се фокусирају на неједнакости као што су расна дискриминација или економски диспаритет. Други се упуштају у политичке структуре или културне норме које могу бити неправедне или штетне за одређене групе.
Критика може доћи са различитих места, као што су књиге, филмови или чак разговори међу пријатељима. Помаже нам да преиспитамо ствари које често узимамо здраво за готово и подстиче нас да размишљамо о томе како можемо учинити ствари бољим за све.
Бавећи се друштвеном критиком, отварамо се за учење више о свету и разумевање искустава различитих људи. То је алат за промену, који нас гура да радимо ка друштву у коме сви имају једнаке могућности и права.
Шта је друштвена критика?
Друштвена критика гледа на то како поставка друштва доводи до проблема. Друштвени критичар не само да указује на ове проблеме, већ и предлаже начине за њихово решавање. Они би могли да предложе промене како би ствари биле праведније или чак да позову на велике промене, као што је потпуна ревизија начина на који ствари функционишу.
Ова врста критике испитује како ствари попут правила, традиције или система моћи утичу на људе. Ради се о разумевању зашто би се одређене групе могле суочити са дискриминацијом или борбом да приступе могућностима. На пример, друштвени критичар би могао говорити о томе како економски системи фаворизују неке, а стављају у неповољнији положај друге, што доводи до неједнакости.
Понекад друштвена критика има за циљ мале, договорене промене. У другим случајевима, она гура радикалне трансформације, попут великих промена закона или друштвених структура. Циљ је да друштво буде боље, праведније и праведније за све. Друштвени критичари делују као гласови за оне који можда немају реч и залажу се за побољшања која користе друштву у целини.
Предности друштвене критике у друштву
Друштвена критика доноси неколико користи друштву. Помаже да се истакну потребе маргинализованих група и нуди разне друге предности:
Прво, баца светло на борбу потлачених друштвених група. Бављење друштвеном критиком омогућава појединцима да схвате различита гледишта, посебно она која су често искључена из главних наратива.
Друго, доводи у питање устаљена уверења. Без критике, застареле или штетне идеје могле би да опстану без супротстављања. Друштвена критика даје људима алате да замишљају боље друштво и разумеју како функционишу друштвени механизми.
Штавише, покреће опипљиве промене. Значајно је да су дела друштвене критике, попут романа Уптона Синклера „Џунгла“, катализовала законодавна побољшања у прописима о безбедности хране. Слично, гране критичке теорије, као што су критичка теорија расе и феминистичка правна теорија, покренуле су дијалоге о неједнакости унутар правног система.
Најзад, друштвена критика повезује теорију и акцију. Његов циљ је стварање праведнијег друштва, подстицање дискусија и оснаживање појединаца да се активно баве својим угњетавањем.
Различити начини на који се друштвена критика обликује
Друштвена критика може имати различите облике. То је начин на који људи изражавају своје мишљење о друштву. Неки типови укључују:
1. Критичка теорија
Почетком 1900-их, група позната као Франкфуртска школа у Немачкој увела је критичку теорију, начин сагледавања друштва и његових проблема. Веровали су да се филозофија може користити за идентификацију и решавање друштвених проблема. Под утицајем Карла Маркса и Сигмунда Фројда, мислиоци воле Јурген Хабермас Тхеодор Адорно из Франкфуртске школе сматрали су да филозофија није само стицање знања. Уместо тога, они су то видели као средство за ослобађање људи од угњетавања користећи стечено знање.
Од 1970-их, критичка теорија се проширила на различите области као што су филозофија, друштвене науке, психологија, културолошке студије и право. Разгранала се у специјализоване области као што су критичка теорија расе и теорија рода. Ове специјализоване области се фокусирају на разумевање начина на који друштво комуницира са различитим друштвене групе.
Занимљиво је да неки критички теоретичари више воле да се директно ангажују у друштвеним покретима него да расправљају о теоријама у академским круговима. Они верују у практичну акцију пре него у теоријске дебате.
Критичка теорија остаје моћно оруђе за испитивање и разумевање друштвених питања, нудећи различита сочива за процену и потенцијално решавање друштвени изазови са којима се суочавају различите групе.
2. Књижевна критика
Књижевна критика је проучавање књига и прича да бисмо разумели како се оне повезују са светом око нас. Друштвена критика је једна врста—гледа како књижевност одражава друштво. Када критичари анализирају књигу, они такође разматрају место аутора у њиховом друштву и како је књига утицала на људе у то време. На пример, марксистичка критика се фокусира на то да ли књига подржава или се супротставља неправедности у друштвеним класама.
Други тип је постколонијална критика, која се бави тиме како књижевност приказује колонијализам, где једна земља контролише и експлоатише другу. Критичари проучавају како ове приче приказују животе колонизованих људи.
Критичари не анализирају само постојеће књиге – они такође стварају приче које истражују друштвена питања. Неки познати примери су дистопијски романи попут Врли нови свет од Олдоса Хакслија or Анимал Фарм од Џорџа Орвела. Историјска фикција као Прича о два града од Чарлса Дикенса и Џунгла Уптон Синцлаир такође одражава проблеме друштва.
Проучавајући ове књиге и стварајући нове, критичари нам помажу да разумемо и размишљамо о свету у коме живимо.
3. Музика као средство друштвене критике
Неке врсте музике, као што су панк, реп и одређени метал жанрови, имају корене у критичком друштву. Они говоре о проблемима са владом, угњетавању и осећају разочарања начином на који ствари стоје. Узмите песму „Претти Вацант” групе Сек Пистолс, на пример. То је панк химна која говори о томе како су се тинејџери осећали равнодушно према хаотичној политичкој ситуацији у Енглеској током 1970-их.
Још један моћан пример је 2Пацова „Бренда има бебу.” Ова реп песма баца светло на неправедан третман и неправде са којима се суочавају неке заједнице. Прича о младој девојци која се суочава са изазовним околностима, наглашавајући социјална питања која преовладавају у друштву.
Осим тога, многе песме различитих жанрова служе као платформа за уметнике да изразе незадовољство или критику према друштвеним нормама. Ови музичари користе своје текстове и мелодије да изазову размишљања и дискусије о проблемима са којима се људи суочавају, са циљем да створе свест и донесу промене. Овај облик музичког изражавања и даље је моћно средство за друштвени коментар и залагање против различитих друштвених проблема.
Ostavite komentar