Фразе и реченице су као градивни блокови за реченице. Обоје играју виталне улоге, али клаузуле су посебне јер су потпуне идеје које могу да стоје саме. Замислите их као потпуне реченице унутар већих реченица.
Фразе су групе речи које раде заједно, али не изражавају потпуну мисао. Често делују као делови реченице, додајући детаље или информације.
Реченице, с друге стране, имају субјекат (ко или о чему је реченица) и глагол (шта субјект ради или се радња дешава). Они сами могу имати смисла и не ослањају се на остатак реченице да ће бити схваћен.
Разумевање фраза и реченица је неопходно у енглеској граматици јер нам помажу да изградимо јасне и смислене реченице. Они дају структуру и дубину нашем писању, омогућавајући нам да ефикасније изразимо идеје. Ако знате како да их правилно користите, ваше писање може учинити јачим и занимљивијим за читаоце.
Шта је фраза?
Фраза је скуп речи које могу укључивати важне делове реченице, као што су именица или глагол. Међутим, за разлику од комплетне реченице, фраза нема и субјект (онај који ради радњу) и предикат (који вам говори шта субјект ради). Уместо тога, додаје детаље или информације у реченицу говорећи о субјекту, објекту, глаголу или контексту.
На пример, ако кажете „стара кућа поред реке“, ова група речи формира фразу, пружајући додатне детаље о именици „кућа“. Фразе чине реченице описнијим или конкретнијим.
Имајте на уму да, иако се реченице састоје од фраза, издвајање фразе из реченице можда неће сама по себи учинити комплетном реченицом. Фразе раде заједно са другим речима да би пренеле потпуно мисли и идеје.
Разумевање фраза је кључно у конструисању реченица које ефикасно преносе намеравану поруку. Они делују као основни градивни блокови који додају дубину и детаље нашем језику, помажући нам да се прецизније изразимо.
8 врста фраза у енглеској граматици
У свету енглеске граматике, различите врсте фраза играју различите улоге. Ове фразе, неопходне за грађење реченица, долазе у осам различитих облика:
1. Именичке фразе
Именичка фраза укључује именицу и речи које је описују. На пример, у реченици „Талентовани, паметни студент ће дипломирати“, именичка фраза је „талентовани, паметни студент“. То је као група речи која нам говори о особи, месту, ствари или идеји.
Придеви, речи које описују именице, такође су део именских фраза. Они помажу да се дају више детаља о именици. Разумевање именских фраза помаже нам да изградимо боље реченице, чинећи наше писање описнијим и занимљивијим. То је као да имамо посебан алат за стварање јаснијих слика у нашим умовима када смо читати или писати.
2. Глаголске фразе
Глаголска фраза укључује глагол и његове речи које описују или модификују радњу. На пример, у „Мачка мирно спава“, глаголска фраза је „мирно спава“. Ове фразе изражавају радње, стања или појаве у реченици. Могу да садрже помоћне глаголе (попут „је“, „био“ или „биће“) и прилоге (попут „брзо“ или „срећно“) који дају више детаља о радњи.
Разумевање глаголских фраза помаже да се схвати како се радње дешавају и њихове нијансе у реченицама. На пример, „Она је марљиво вежбала“ показује глаголску фразу „марљиво вежбала“, илуструјући континуирани напор који је уложила у праксу.
Такође читајте: Амерички сленг речи
3. Герундске фразе
Герундска фраза почиње глаголом који се завршава на -инг, делујући као именица. На пример, „Читање књига је пријатно.“ Овде „читање књига“ функционише као герундијска фраза. Ове фразе служе као субјекти, објекти или допуне у реченицама. Они могу укључивати модификаторе, као што су придеви или прилози.
Препознавање герундијских фраза помаже у схватању њихове улоге у реченицама. Они указују на радње или активности и кључни су у конструисању јасних, сажетих реченица. Правилно препознавање и употреба герундијских фраза побољшава комуникационе вештине, помажући у ефикасном писању и говору. Савладавање ових структура олакшава боље разумевање структуре реченице и граматике.
4. Инфинитивне фразе
Инфинитивна фраза, која почиње речју „то“, састоји се од инфинитива глагола. Показује шта неко жели или намерава да уради. На пример, у реченици „Џераров сан је да проучава класике“, инфинитивна фраза је „проучавати класике“. То објашњава Герардову тежњу да научи о класичној књижевности или предметима. Инфинитивне фразе могу изразити циљеве, жеље или сврхе на јасан и концизан начин.
Ове фразе често прате глаголе као што су „желим“, „планирај“ или „надам се“. Њихово разумевање помаже у препознавању нечијих намера или циљева у реченици.
5. Апозитивне фразе
Апозитивна фраза додаје додатне детаље о именици. То је група речи одвојених зарезима које дају више информација о именици. На пример, у реченици „Мој брат Малколм је научник“, „Малколм“ је апозитивна фраза која говори више о „мојем брату“.
Ове фразе пружају битне или небитне детаље. Они помажу да се појасни или додају занимљиве информације у реченицу. Било да се ради о идентификацији особе по њеном односу или давању додатних чињеница, апозитивне фразе чине реченице описнијим и занимљивијим.
6. Партиципиалне фразе
Партицијална фраза почиње глаголом који се мења да делује као придев или именица. Помаже у објашњењу радњи или опису ствари у реченици. На пример, у реченици „Након што је завршио домаћи задатак, Џек је отишао у кревет“, партиципална фраза је „Након што је завршио домаћи“. Додаје више детаља говорећи о томе шта се догодило пре него што је Џек отишао у кревет.
Ове фразе, формиране од садашњих или прошлих партиципа, чине реченице занимљивијима и дају додатне информације о радњама или субјектима. Они су као тајни састојак који зачињава начин на који се изражавамо у писању.
7. Предлошке фразе
Предложна фраза користи речи попут „укључено“, „у“ или „са“ да покаже где или како је нешто. Узмите ову реченицу: „Пекар је ставио шлаг на торту.“ Овде је предлошка фраза „на торти“, која нам говори где је отишао шлаг. Ове фразе могу да говоре о месту, времену, правцу или односу. На пример, „испод стола“, „током дана“ или „са мојим пријатељем“.
Они додају детаље реченицама, чинећи их јаснијим. Разумевање предлошких фраза помаже у писању и говору јер дају више информација о субјекту и његовом окружењу, чинећи реченице описнијим и занимљивијим.
8. Апсолутне фразе
Апсолутна фраза садржи субјект без глагола радње и модификује целу реченицу. На пример, размислите о реченици: „Изашао је из собе, а бокови су му се љуљали. Овде, апсолутној фрази „његови кукови се љуљају“ недостаје глагол, али додаје описне детаље.
Ове фразе се обично састоје од именице и партиципа (-инг или -ед облик глагола). Они пружају додатне информације о главној клаузули, често изражавајући истовремене радње или услова. Иако није потпуна реченица сама по себи, апсолутна фраза побољшава разумевање нудећи додатни контекст или опис. Они могу да унесу живописност и дубину у писање, сликајући детаљнију слику за читаоца.
Такође читајте: 85 Примери поређења
Шта је клаузула?
Клаузула је група речи која чини део реченице и изражава потпуну идеју. Свака клаузула има два битна дела: субјект (главно лице, ствар или идеја) и глагол (радњу или стање бића). Могу да стоје самостално као реченица или да раде заједно у оквиру веће реченице. Реченице се састоје од независних реченица, које могу да стоје саме, и зависних реченица које се ослањају на независну клаузулу да употпуне своје значење.
На пример, у реченици „Мачка је јурила миша“, „Мачка“ је субјекат, а „јурио“ је глагол, што га чини независном клаузулом јер може да стоји самостално. Међутим, у реченици „Када је мачка јурила миша“, „Када је мачка јурила миша“ је зависна клаузула којој је потребно више информација да би се формирала потпуна мисао.
Разумевање клаузула нам помаже да направимо добро структуриране реченице и пренесемо јасне идеје. Они нам омогућавају да опишемо радње, стања, локације и још много тога о темама о којима разговарамо.
4 врсте реченица у енглеској граматици
У енглеској граматици постоје четири основне врсте клаузула, од којих свака служи различитим сврхама у конструисању реченица. Ове клаузуле играју кључну улогу у изражавању идеја и повезивању мисли унутар реченице.
1. Главне реченице у реченицама
Главну реченицу чине субјекат и глагол. То може бити реченица самостално или бити спојена са другим делом да би се дало више детаља. На пример, у књизи Лава Толстоја Рат и мир постоји једноставна реченица: „Капи су капале. Овде је „капи“ именица, а „капао“ је глагол који ствара главну реченицу.
Када се две главне реченице комбинују са зарезом и координационим везником, оне формирају сложену реченицу. Пример би био: „Мој пас је био немиран, па смо отишли у шетњу.
Главне реченице су грађевни блокови реченица. Они садрже битне елементе који преносе потпуне мисли. На пример, „Мачка је спавала“ је главна реченица јер има субјекат („мачка“) и глагол („спавао“), формирајући потпуну идеју.
Разумевање главних реченица помаже у конструисању смислених реченица. Они дају структуру и јасноћу ономе што комуницирамо, омогућавајући нам да ефикасније изразимо своје идеје.
2. Подређене реченице
Подређена реченица, често повезана речима као што су „јер“, „као“ или „док“, је мањи део реченице повезан са главном идејом. Такође се може придружити главној клаузули користећи координирајуће речи као што су „или“, „али“ или „још“. Када стоји сама, подређена реченица може изгледати као потпуна реченица, али јој је потребна спојна реч да би имала смисла у ширем контексту.
На пример, узмите реченицу „Пао је јер се саплео“. Овде је „зато што се саплео“ подређена реченица, која додаје више детаља зашто је пао. Не изражава потпуну мисао сам по себи, већ допуњује главну идеју у реченици.
Подређене реченице дају додатне информације, појашњавају детаље или показују односе између различитих делова реченице. Они додају дубину и сложеност нашој комуникацији тако што пружају више контекста и објашњења. Разумевање како ове клаузуле функционишу у структури реченице помаже у изградњи јасније и прецизније комуникације.
3. Придевске одредбе
Придевска клаузула која се понекад назива и прилошка клаузула је део реченице који не може да стоји самостално и повезан је са главном реченицом речима попут „ко“, „кога“, „чији“, „који“ или „тај .” Такође се може повезати помоћу речи као што су „када“, „где“ или „зашто“. Једноставно речено, даје додатне информације о именици или заменици у главној реченици.
Замислите ово: када додате детаље у реченицу о особи, ствари или чак ситуацији, можда користите придевску клаузулу. На пример, у реченици „Плакала је када ју је Бред оставио“, део „када ју је Бред оставио“ је придевска клаузула. Објашњава више о времену или ситуацији која је изазвала плач.
Ове клаузуле помажу да наше реченице буду богатије и јасније. Они пружају конкретније детаље који нам помажу да разумемо ко, шта, када, где, зашто или како у ситуацији. Било да описују особу, место или догађај, придевске одредбе додају дубину и контекст ономе што говоримо.
4. Именичке одредбе
Именичка клаузула је као посебан део реченице који заузима место именице. Замислите да имате реченицу: „Златна медаља иде победнику. Па, можете га мало променити и рећи: „Златна медаља иде ономе ко победи у трци. Видите шта се тамо догодило? „Ко год победи у трци“ ступио је на место „победника“. То је именичка клаузула која ради своје!
Замислите именичку клаузулу као замену за обичну именицу, али је мало лепша. То није само једна реч; то је читава група речи које делују као именица. Дакле, уместо да кажете нешто једноставно као што је „особа“ или „место“, користите целу мини реченицу да обавите посао.
Када уочите именску клаузулу, то је као да пронађете тајни одломак у реченици. Ту је, ради именицу, али је мало дуже и детаљније. Прилично је кул како можемо да мењамо ствари у реченицама да их учинимо интересантнијим, зар не?
Такође читајте: 59 Метафоре Примери
Реченице насупрот фразама у реченицама
Када пишемо реченице, важно је да схватимо разлику између реченица и фраза. Клаузула је потпуна идеја са субјектом и глаголом. С друге стране, фраза је колекција речи која додаје детаље субјектима или објектима у реченици, али сама по себи не формира потпуну мисао.
Реченице, посебно подређене или релативне, често су потребне коњункције да их придруже главној реченици. Упркос овом додатку, они и даље садрже субјект и глагол. У сложеним реченицама, клаузуле се могу састојати од једне или две фразе, али ове фразе не могу деловати независно.
На пример, размислите о овоме: „Мачка, која је седела на простирци, јурила је миша. Овде је „седење на простирци“ фраза која модификује тему „мачка“. Међутим, „Мачка је јурила миша“ је потпуна клаузула која формира пуну идеју.
Разумевање клаузула и фраза помаже у конструисању реченица које преносе потпуне мисли и пружају додатне детаље. Реченице дају структуру и кохерентност реченицама представљајући потпуне идеје, док фразе побољшавају реченице додавањем описних елемената без формирања потпуних мисли.
Ostavite komentar